Banović Strahinja – filmska verzija epske pesme (recenzija)

Nekto bješe Strahinjiću Bane,
Beše Bane od malene Banjske,
Od malene Banjske kraj Kosova,
Da takvoga ne ima sokola…

Sa imenjakom Banović Strahinjom sam se upoznao u detinjstvu. Prvo kroz epsku pesmu a onda i kroz film. Odmah sam ga zavoleo. Zato ovo nije recenzija,već tekst pisan više srcem nego rukom, trudeći se da zardžim bar trunku objektivnosti.

Radnja nas vraća u godinu pre Kosovskog boja i mi upoznajemo Banović Strahinju, srpkog viteza, čoveka punog čojstva i junaštva. On odlazeći kod tasta starog Jug Bogdana i devet šura, devet Jugovića u Kruševac, svoje dvore ostavlja nezaštićene, što koristi strašni i samovoljni Vlah-Alija, odmetnik iz careve vojske. On sa svojom silom malenu Banjsku pohara,a vernu ljubu Strahinjinu odvodi sa sobom.

Pred nama se otvara prizor u kom strašni Vlah-Alija nju ne uzima na silu, već se prema njoj ophodi sa puno ljubavi i pažnje. Njegova unutrašnja borba, zbog kojeg ga bar ja ne vidim kao čistog negativca, između te ljubavi i slobodno mogu reći časti koja mu ne dozvoljava da bude sa njom, se rešava tako što ljubav pobeđuje i on zbog toga rođenog brata nabija na kolac.

Strahinja sa druge strane vodi svoju duboku borbu. Ne dobivši očekivanu pomoć od tasta starog Jug Bogdana i devet šura, devet Jugovića, on sam odlazi da spase svoju ljubu svestan da se upušta u neizvesnost ali čvrsto rešen da ga na tom putu ništa neće sprečiti. Prolazeći kroz Tursku vojsku prerušen u carevog deliju on nalazi čador Vlah-Alije spreman na borbu. Ona prepoznavši ga, uplašena za svoj život Vlah-Aliju budi govoreći mu da to nije carev delija, “već moj gospodar Strahinjiću Bane, Ja poznajem čelo kako mu je, i pod čelom oči obadvije, i njegova oba mrka brka”.

Epski dvoboj Strahinje i Vlah-Alije je kulminacija celog filma. Borba je neizvesna, obojca su vešti i jaki. Tada prisustvujemo nečemu zbog čega je ovo ostvarenje toliko važno. Kako se borbi ne nazire kraj, isrcpljeni Strahinja i Vlah-Alija u pomoć dozivaju Anđu, vernu ljubu Strahinjinu, da ona odluči kome će pomoći. Uplašena da će ako Strahinja pobedi nju kazniti u skladu sa tadašnjim običajima, vađenjem očiju, ona pomaže Vlah-Aliji i mačem udara Strahinju. Međutim to nije dovoljno i on poslednjim atomima snage bez oružja savladava Turčina.

U Kruševcu u koji je odvodi, otac i braća su spemni da joj sude i tada vidimo svu veličinu Strahinjine ličnosti. On dovodi u pitanje moralne norme tog vremena i svojoj ženi oprašta neveru.

Gledajući ovaj film kao dete, prvo sam se oduševljavao scenama borbe, da bih kako je vreme prolazilo shvatao težinu ovog dela. Epske pesme i filma. Sva tri glavna lika ostvarenja, Strahinja, Alija i Anđa, ona je takođe jedan od ključnih likova, ako ne i kljućni lik, u borbi pre svega sa svojim unutrašnjim bićem žele da pronađu svoj spas. U toj borbi, ipak prednjači Banović Strahinja baš zbog odvacivanja svega što se tada smatralo pravednim i moralnim, shvatajući da je ljubav jača od svega.

I zaista “pomalo je takijeh junaka, Ka što beše Strahinjiću bane“.

Objavljeno na: https://tvinemania.rs/banovic-strahinja-filmska-verzija-epske-pesme-recenzija/amp/