Znate l` priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije,
kažu da je bio čudna sorta…
Ne sećam se kada sam prvi put čuo priču o Vasi Ladačkom. Čini mi se da je oduvek znam. Svakim slušanjem bih iznova prolazio kroz njive plodne, vinograde balgorodne, video bih te konje vrane, po livadi razigrane, i u karuce pregnute čilaše. Video bih Vasu sa satom sa zlatnim lancem. Zamišljenog. Kao nekog ko gleda u prošlost, i uvek mi je izgledao kao filmski junak.
Na kraju je iz pesme zaista izašao i prešao na filmsko platno.
Sada skoro već davne 2010. godine Đorđe Balašević je svom junaku podario nov život u ostvarenju “Kao rani mraz”. O odluci da film tog proleća ima samo dva, skoro nelegalna prikazivanja u Sava Centru i zbog kojih se nikada nije našao na repertoaru bioskopa ovog puta neću govoriti, da ne bih pokvario sećanje koje nosim na film.
A ono je i posle deset godina od kada sam imao sreću da pogledam film ostalo upečatljivo da ga vreme koje je prošlo ni za mrvicu nije okrnjilo.
Ovu igranu baladu posmatramo iz ugla Nikole, Vasinog druga iz detinjstva. On nas uvodi u priču koja je prethodila pesmi, kroz sećanje na njihovu mladost, drugovanje, zaljubljivanje i zajedničko ratovanje, kao i priču o događajima nakon nje.
Kada danas razmišljam o “Ranom mrazu” imam dvostruka osećanja. Kao nekog ko Balaševićeve pesme i priče voli, ne ulazeći u ostale stvari vezane za njega lično, potpuno je ispunio očekivanja. Priču iz pesme je preneo na film, sve te slike koje sam zamišljao sada su upotpunjene.
Kada negde zasvira Vasa Ladački ja vidim njegov lik iz filma. I to je ono što me svaki put iznova raduje. Sa druge strane, baš kao nekog ko voli Balaševića rastužuje me pomisao da “Rani mraz” stoji zaboravljen na nekoj polici gde skuplja prašinu, daleko od srca svih onih koji bi uživali isto kao što sam uživao ja gledajući ga.
Objavljeno na: https://tvinemania.rs/kao-rani-mraz-film-dorda-balasevica-recenzija/
Recent Comments