Jedna od najvećih borbi koje svako sa sobom vodi je kako voditi računa o ishrani. Jer iskušenja su velika. Da li odoleti omiljenoj poslastici ili uzeti još jedno parče? „Hamletovska“ dilema. Danski kraljević možda nije znao da postoji jedna vrsta dijete koju ustvari ljudi primenjuju oduvek. U današnje moderno je pronađen pravi naziv. Fasting.
Šta je to fasting?
Intermittent fasting je dijeta ili još bolje rečeno način ishrane u kome se kombinuju periodi kada jedete a kada ne, u toku jednog dana. Postoje tri vrste podjednako uspešna metoda primene fastinga.
- 16/8 metod ili Leangains protokol. On podrazumeva da se smanji vreme konzumiranja hrane na 8 sati. U tom periodu uživajte u hrani, ali pazite, bez preterivanja. Ostalih 16 ne bi trebalo da jedete. To ne znači da ne smete baš ništa. Voda, kafa ili čaj bez šećera, limunada su dobar izbor. Treba izbegavati sokove, čak i one koji se vode kao dijetalni ili Zero. Iako proizvođači tvrde da su bez šećera u sebi imaju veštačke zaslađivače. A to je poslednje što vam treba. Postoje još dva načina izbora kada ćete jesti a kada ne. 12/12 metod i 20/4. U prvom se trudite da izdržite 12 sati bez obroka. Pogodan je ako ste aktivni noću, radite ili trenirate. 20/4 metod je malo teži jer za cilj ima da vam organizam bude bez 20 sati.
- Eat-Stop-Eat metod je za one koji baš vole izazove. Zašto? On podrazumeva periode od po 24 časa bez hrane. Najviše dva do tri puta nedeljno. Kako to može da se izvede, pitate? Pokušajte da ne jedete od večere jednog dana, do večere sutradan.
- 5:2 Dijeta bi značila da dva dana u toku nedelje jedete svega 500 do 600 kalorija. Ostalim danima se jede normalno.
Metod 16/8 je najpraktičniji i najjednostavniji za ispratiti pa se samim tim najviše i preporučuje. Pogotovo na samom početku.
Kako fasting deluje na organizam?
Intermittent fasting deluje vrlo povoljno na organizam iz nekoliko razloga. Prvo ono što je najvažnije, fastingom ćete se uobročiti, a samim tim vremenom smanjiti količinu obroka. Koliko se kalorija unese ponekad je neprimetno. Pijete kafu, sok, nešto grickate ili se zasladite u hodu, često na brzinu, pa ni ne znate koliko ste kalorija uneli. Kako smanjujete obroke tako se i polako i želudac smanjuje. To je važno zbog toga što tada počinjete brže da budete siti, apetit se smanjuje i lakše je biti bez hrane. Sve to vremenom dovodi do emotivnog mira. Jer čovek kada nije gladan sve mu je potaman.
Tokom fastinga hormon rasta HGH višestruko skače. Ne brinite, to nije ništa loše. Naprotiv. Viši nivo ovog hormona ubrzava sagorevanje masti u organizmu i ima anabolički efekat.
Fastingom se poboljšava insulinska osetljivost, što smanjuje njegovo prisustvo u krvi. Kada nivo insulina nije visok tada masti koje su se skupljaju u organizmu postaju dostupniji kao izvor energije.
Kada nemaju hranu ćelije počinju same da se obnavljaju. To je proces autofagije. U njemu ćelije organizma vare i uništavaju loše proteine koji su u njima.
Istraživanja stručnjaka govore o tome da se tokom fastinga menja i funkcija onih gena koji su odgovorni za zaštitu od bolesti.
Koje su još prednosti Fastinga?
Ovim načinom ishrane i dijete se mogu rešiti mnogi problemi. Pod kontrolu se mogu staviti neki tipovi dijabetesa, povećava se koncentracija i „mentalna čistoća“. Holesterol u krvi i krvni pritisak se takođe na ovaj način mogu dovseti u red.
Ko ne bi trebao da proba Fasting?
Intermittent fasting pored svih prednosti koje nosi sa sobom ipak nije za svakoga. Za mlađe od 18 godina, trudnice i doljilje nije preporučljiv. Ovakve osobe moraju da vode računa na izbalansiranu ishranu. Ako tek počinjete sa fizičkom aktivnošću bilo u teretani ili kući ne žurite sa fastingom. Oslušni te svoje telo. Ono će vam samo reći šta mu je potrebno. Na taj način možete izabrati metod fastinga koji vam najviše odgovora.
Dileme koje Hamlet ima možda ne možemo da rešimo. Ali smo zato tu da vama pomognemo u svakoj vašoj, pa i najmanjoj nedoumici. Zato posetite naš Beauty Salon i prepustite se našem stručnom timu koji je tu samo zbog vas.
objavljeno na https://maria.rs/
Recent Comments